Čudesne moći tirkiza

Na Sinaju, dragulj tirkiz vađen je 4.000 godina pre nove ere. Tada je korišćen kao ukras ili, češće, kao amajlija. Svetloplava boja, tirkizna boja, je ono po čemu je u stvari specifičan i ono što ga čini modernim svake sezone.

U mnogim kulturama smatran je svetim kamenom. Stari Persijanci nosili su ga oko vrata da bi sebe zaštitili od neprirodne smrti. Verovalo se da, ako tirkiz promeni boju, njegovom nosiocu preti opasnost. Još tada je otkriveno da ovaj kamen zaista menja boju, ali nisu u pitanju zle sile, već do toga dolazi pod uticajem svetla, prašine, i mnogih drugih spoljnih faktora.

Stari rukopisi iz Persije, Avganistana, Indije i Arabije kažu da se zdravlje onoga ko nosi tirkiz moglo proceniti po njegovoj boji. U Drugoj knjizi Mojsijevoj piše da je tirkiz bio prvi kamen u drugom nizu dragulja na prsniku vrhovnog sveštenika Arona.

Persijski filozof Al Kazvini govorio je da ruka ukrašena tirkizom nikada neće biti siromašna. Bili su omiljeni među bogatima, pa ih tako nalazimo kao ukrase na turbanima, a oni koji su posedovali takve turbane verovali su da će se tako zaštititi od uroka.

U drevnom Meksiku tirkiz je bio dragulj za bogove i običnim smrtnicima nije bilo dozvoljeno da ga nose. Severnoamerički Indijanci smatrali su da će boja uspostaviti direktnu vezu između neba i jezera. Tibetanci su ugrađivali tirkiz u ritualne predmete i tradicionalni nakit.

Asteci su tirkizom ukrašavali ceremonijalne maske i smatrali su ga svetim kamenom. Montezumino blago poseduje i zadivljujuću skulpturu zmije, koja je prekrivena mozaikom od tirkiza.

Ali, ukrašavao je i bodeže, i sablje, i konjske uzde. Kamen je u Evropu stizao iz Turske, pa od tog perioda i potiče ime tirkiz, što znači “turski kamen”. Na persijskom tirkiz se zove “ferozah” što znači “pobednički”.  Danas se ovaj kamen smatra nacionalnim draguljem Irana.

Nekada, smatralo se da štiti konjanike od iznenadnih padova, a danas se veruje da je idealan kao amajlija za sve putnike.