feb 23, 2010

Napisao Urednik u Istorija, Izdvajamo, Kulture i civilizacije | 0 komentara

Filigran – umetnost pletenja žice

Filigran – umetnost pletenja žice

Filigranstvo s razlogom važi za jednu od najlepših, ali i najstarijih tehnika kada je reč o obradi metala. Do polovine 19. veka, ovu tehniku nazivaju „žičarstvom„, tj. tehnikom rada sa žicom.

Osnovna karakteristika filigranstva je uplitanje jako tanko obrađene žice. Tokom vekova, ljudi su se služili upravo ovom tehnikom kako bi izraživali divan nakit kao i razne druge ukrasne predmete.

Sigurno ste se mnogo puta zapitali zašto baš “filigranstvo”. Naziv vodi poreklo od filigran2latinskih reči „filum“-nit i „granum“-zrno. Kako bi se nakit izradio ovom tehnikom, potrebno je srebro, zlato, a nešto ređe i bakar. Žice se prepliću, a proizvod tog rada je složen motiv. Taj motiv se može položiti na podlogu od metala, ili ostati slobodan (takozvani a-jour-filigran). Svašta se, kada čovek prevashodno poseduje maštu, može napraviti, mogućnosti je nebrojeno mnogo – počev od jednostavnih geometrijskih oblika, pa sve do složenih cvetova i drugih šara.

Filigranska tehnika kroz istoriju

filigran3U raznim arheološkim iskopinama na području Ilirije, pronađeni su komadi nakita od srebra i zlata. I ne samo to, već i zapisi autora antičkog doba koji potvrđuju da je Ilirija bila izuzetnobogata ovim rudama, što je zapravo i doprinelo razvoju filigranskog zanata na pomenutom prostoru.

Filigranska tehnika sam vrhunac doživeće u drugoj polovini 17, a posebno u 18. veku. Filigran se uglavnom radio od tanke srebrne ili zlatne upredene žice. Prvo se u tanke šipke izlivalo srebro, nakon čega se isto kovalo na nakovnju i istezalo sve do pripreme za izvlačenje na metalnu ploču sa nizom otvora različitog prečnika. Ploča, inače, nosi naziv “srmenjak”.  Na najužem otvoru srebrna žica je debljine vlasi kose. Izvlačenje žice vršeno je ručno, klještima. Postupak se ponavlja onoliko puta koliko je potrebno da se dobije željena debljina žice.

Kasnije, za izradu srebrne žice se upotrebljavao “rubin”, a to je zapravo kružna pločica od mesinga sa rubinom na filigran4čijoj sredini je rupica. Kroz nju je provlačena žica, sve dok se ne postigne željena dimenzija.

Podela filigrana prema tehnici izrade

Mašinski napravljena žica počinje da se upotrebljava od kraja 19. veka. Prema tehnici izrade, flligran se delio na pravi i pseudofiligran, tj. lažni filigran.

Pravi filigran je izrađivan na dva načina. Kod prvog postupka, predmet od filigrana je rađen slobodnim filigran5komponovanjem u osnovnom okviru konture predmeta i to je takozvani “vazdušastifiligran. A što se tiče drugog načina, pravi filigran je izrađivan postavljanjem srebrnih niti na podlogu sa šarom koja je baza.

Osnova se formira od deblje žice i ona predmetu daje čvrstinu. Posle toga, radi se „punjenje“ tj. ispunjavanje međuprostora malim spiralama izrađenim od najtanje moguće žice.

Nakon spajanja detalja, konačno dolazi do dopunskog dekorisanje, bez čega se fiiigran ne filigran6može zamisliti. Inkorporirane su granule, srebrne kuglice, pločice, loptice, trake, a ponekad i dragi kamen.

Pseudo filigran se radio tako što se predmet izlije, a zatim se dorađuje iskucavanjem, probijanjem, struganjem i graviranjem. U čemu je razlika između ove dve vrste filigrana? Predmeti izrađeni u tehnici lažnog filigrana su znatno grublji nego oni izrađeni u pravoj.

Podeli ovaj tekst sa drugima
[blinklist] [del.icio.us] [Digg] [Facebook] [Furl] [Google] [LinkedIn] [Mixx] [MySpace] [OnlyWire] [Reddit] [Shoutwire] [Slashdot] [Spurl] [Squidoo] [StumbleUpon] [Technorati] [Twitter] [Windows Live] [Yahoo!] [Email]

Napišite komentar